Имамо част да Вам представимо једну интересантну рубрику „Упознајте комшију“. Циљ нам је да приближимо комшијама људе вредне пажње који живе или су живели на Лекином брду. Не верујем да смо могли боље да почнемо, него што то чинимо, представљањем једног од наших најпознатијих пијаниста, професора, господина Дејана Синадиновића.
Дејан Синадиновић спада у групу најзначајнијих српских пијаниста. Студирао је на Факултету музичке уметности у Београду и Конзерваторијуму “П. И. Чајковски” у Москви. Добитник је неколико важних признања у земљи и иностранству. Наступао је у познатим дворанама као што су Велика сала конзерваторијума “П. И. Чајковски” у Москви, “Сезар Франк” у Паризу, “Глазунов” у Ст. Петерсбургу, “Дворжак” у прашком “Рудолфинуму”, као и у студију “Ернест-Ансермет” Швајцарског радија у Женеви. На Факултету музичке уметности ради као редовни професор. Председник је Европске асоцијације клавирских педагога и члан “Савета за ново мишљење” које је у Србији 2005 године основао Едвард де Боно. Одржао је низ запажених предавања и мајсторских радионица на конзерваторијуму “Римски Корсаков” у Петрограду, у Хеиделбергу и многим другим градовима у Европи и Србији.
Лекино брдо: Како бисте објаснили петогодишнајку чиме се бавите?
У нашој земљи би петогодишњак би сасвим извесно, лакше разумео професију концертног пијанисте него већина просечних Срба који уметничку музику нужно слуша искључиво о данима жалости. Једном је поштар, вероватно понукан оном “ко пева, зло не мисли”, закључио да сам сигурно изванредно срећан човек, чим свирам клавир по цео дан! Да бих спречио неспоразуме (нисам пијаница већ пијаниста), пре извесног времена сам одлучио да се искључиво представљам као професор Универзитета. Тако су неки, док сам радио као продекан Факултета музичке уметности, веровали да сам некакав лекар па су ме са додатним уважавањем поздрављали (ко зна, можда ће им баш тај продекан некада, злу не требало, затребати!)