Избоден и оборен са скутера

За безбеднији крај и Лекино без оружја!

За двадесетпетогодишњег М. М. јучерашњи дан умало је био кобан јер јеоко 14 часова избоден ножем у близини парка „Шумице” после чега је успео да седне на скутер и крене ка кући, али је на углу Крушевачке и Струмичке улице доживео саобраћајну незгоду. Приватним возилом пребачен је у Ургентни центар Клиничког центра Србије где је оперисан.

strumicka i krusevacka

Увиђај на углу Крушевачке и Струмичке улице

На М. М је у „Шумицама” насрнуо непознати мушкарац и два пута га убо у леђа али се он, упркос повредама, мотоциклом „јамаха” одвезао са места догађаја. У Крушевачкој улици у току вожње отпозади га је ударио „фијат стило” после чега је пао са скутера и подлетео под „шкоду октавију” која је наилазила из Струмичке улице у којој М. М. живи. Он је, према речима девојке из „шкоде”, одмах устао и отрчао ка кући.

– Све се одиграло у трену. Излетели смо из кола да видимо да ли је жив. Међутим, он је буквално отрчао Струмичком улицом. Док смо у шоку стајали на раскрсници, младић се убрзо вратио, улетео у кола беле боје и одвезао се. Возач аутомобила који га је ударио је побегао – објаснила је она.

Како се могло чути на месту догађаја, возилом „фијат” управљао је М. Б. (23) који се убрзо јавио полицијској станици Вождовац и рекао да је ударио М. М., али и да га не познаје.

Објављено под Хроника | 2 коментара

И Брус Ли би живео на Лекином

А захвљујући екипи Брус Ли је стварно са нама…

Brus Li pohađa Svetozarac

Објављено под Људи, Култура | 2 коментара

Шарени свет

MarceloОно што друштво чини геј популацији јесте садизам, али њихове идеје борбе против тога не померају се даље од мазохизма. Немам појма шта би требало да раде, али парадама неће постићи ама баш ништа

Проблеми на видику: геј-комуна хоће своју параду, а ревносни грађани би да их поломе од батина. И после кажу да је само политичка сцена извор забаве у Србији.

Ох, живот је тако тежак, посебно мени и читаоцу који је, као и ја, стално вољан да се уживљава у друге и покушава да их схвати: шта је теже, да се унесемо у улогу мушкарца коме ништа не значи, како да кажем, култ добре дојке, или у улогу убице из чиста мира? Тја, покушајмо.

„Нећу да ми дете буде педер!”, острашћено кличе врли будући тата тражећи да га сви подржимо и кренемо у батинање.
Симпатично и симптоматично треба да саосећам са човеком који отворено признаје да ће неко други његовом сину да буде већи ауторитет него он, приде резонујући да дете не може да чује за гејове ако побијемо све локалне. Ако је циљ што дуже спречавање детета да дозна да они постоје, врлом ћалету би корисније било да пребије телевизор.

Хм, па зашто он то не чини? Зато што је, гле малера, његов прави циљ да бије нешто живо. Али рекоше му да закон не гледа благонаклоно на то.

Но, он је, благо си га њему, онда начуо нешто о томе да тај порив постаје легалан ако се сакријеш иза било које речи која у глави медиокритетлија звучи моћно, рецимо, узмеш па кажеш: „Ја, молићу лепо, не тучем људе зато што сам силеџијско неписмено говедо које нема друга посла, срам вас било што сте то и помислили! Ја тучем људе због. хм… да због отаџбине! Због будућности!

Наставите са читањем

Објављено под Блог, Култура | Означено са | 4 коментара