Због планираних радова на водоводној мрежи у улици Рада Кончара, сутра, од 9 до 13 сати без воде ће остати потрошачи у делу ове улице, од Максима Горког до Бањалучке. Све додатне информације могу се добити у Контакт центру Јавног комуналног предузећа Београдски водовод и канализација на телефон 3606-606, као и на веб-сајту www.bvk.co.rs.
На шалтерима полицијских станица Нови Београд, Раковица, Вождовац и Стари град лица са посебним потребама убудуће ће сваке прве и треће суботе у месецу од 8 до 20 часова моћи да изваде и замене своја лична документа.
Шалтерске службе у овим полицијским станицама већ је протеклог викенда била на располагању искључиво особама са инвалидитетом. Ова погодност резултат је договора Саветодавног тела особа са инвалидитетом при кабинету градоначелника и Министарства унутрашњих послова Србије.
- Полицијске станице на општинама Нови Београд, Раковица, Вождовац и Стари град изабране су јер имају обезбеђен адекватан прилаз за инвалиде. Наравно да и особе са посебним потребама са других општина могу да дођу у ове четири полицијске станице и заврше свој посао. Ова погодност нам пуно значи јер смо до сада имали много проблема приликом вађења личних докумената – рекао је Дарко Ивић, председник Саветодавног тела особа са инвалидитетом при кабинету градоначелника Београда.
Број становника у престоници расте, али не захваљујући бебама већ особама досељеним из унутрашњости. – Даље ширење града било би науштрб остатка земље, сматрају урбанисти
Склоност Београђана да се похвале познаницима из других места и иностранства како је њихов град израстао у двомилионску, чак 
тромилионску метрополу, ако је судити према подацима градског Завода за информатику и статистику, није основана. Главни град Србије, према последњем попису из 2002. године, има 1,63 милиона становника, док процене завода указују да је тај број до почетка 2009. „скочио” на 1,73 милиона. Стручњаци градске управе који су израдили нацрт Стратегије развоја Београда израчунали су да ће престоница до 2011, када ће становништво поново бити пописано, имати „тричавих” 63.000 житеља више. Премда је Б на папиру далеко од двомилионског гиганта, Београд у крило својих улица, зграда, лифтова, чекаоница и башта ресторана заиста прима овај број људи. Разлог за то треба потражити у чињеници да нису сви који чекају на престоничким семафорима, аутобуским станицама у ходницима здравствених и високошколских установа – његови житељи. Становник Београда, према методологији завода, сматра се свако ко у престоници има пребивалиште.
У главном граду годишње се роди 4.000 особа мање него што их умре и Београд наставља да расте. Овај податак наводи на два закључка: први сведочи да „изворни” Београђани заправо одумиру, а други да град „опстаје” и развија се захваљујући онима који у њега долазе из унутрашњости.
– Сваке године у престоницу се досели између 16.000 и 25.000 становника што ствара позитиван механички прираштај. Рођени Београђани су у просеку веома стари, они млађи касно ступају у брак, а Београђанке су све старије прворотке – каже Радмила Вићентијевић из Завода за информатику и статистику.
Највећи број „нових” Београђана су избегле и расељене особе које су у последњих 10 година „добиле адресу”, али и они који су „трбухом за крухом” кренули пут престонице. У главни град Србије, додаје Вићентијевићева, због школовања, лечења, послова и посета свакодневно долази и 60.000 људи који у њему не живе.