Биоскоп „Вождовац“ некад централно место културних дешавања

Posted on by
3

На оронулом и запуштеном здању у Улици војводе Степе само табла „Биоскоп Вождовац“ подсећа да је ова општина са 200.000 становника некад имала биоскоп. Његова историја памти славне дане, кад је био централно место окупљања и култуних дешавања на Вождовцу, али и економски слом, затварање, препродају.

Поломљена стакла, истрошена фасада, пуста унутрашњост… стварност су биоскопа који деценију и по не ради. Биоскоп “Вождовац” постоји сада једино у сценама филма “Кад порастем бићу кенгур”.
- Екстеријер целог филма рађен је на Вождовцу. Симболика је у томе што је филмска екипа повезана на неки начин са овим делом града – продуцент је одрастао на Вождовцу, ја сам ишао у Дванаесту београдску гимназију… Идеја је била да се сцене снимају у биоскопу “Вождовац”, али због руиниране сале и салона аутомобила који се тамо налазио, сцене су ипак рађене у “Славици” – прича редитељ Раша Андрић.

Continue reading →

Дигитални буквари за прваке

Posted on by
Reply

janko veselinovic
Чланица Привременог органа општине Вождовац Исидора Ињац поделила је првацима Основне школе „Јанко Веселиновић“ компакт-дискове са мултидисциплинарним образовним садржајем.

- Дигитални буквари садрже азбуку, логичке задатке, основе рачунарске писмености и елементе естетске културе. Деца проводе много времена крај рачунара, а ово је покушај да то време добије и едукативан смисао – рекла је Исидора Ињац. Дискови који су уручени првацима графички и визуелно су прилагођени њиховом узрасту, тако да их деца могу доживети и као забаву.

IN MEMORIAM

Posted on by
Reply

Milorad_Pavic

Милорад Павић, најпревођенији српски писац друге половине 20. века, академик и професор универзитета, преминуо је у понедељакод последица срчаног удара у 81. години живота

Ренесансна личност, Павић је подједнако успешно писао песме, приче, романе, есеје, огледе, студије из историје књижевности, драме, али је и маестрално преводио, тачније препевавао Пушкина и Бајрона.

Постао је редовни члан Српске академије наука 1991 године.

Био је, такође, члан Европског друштва за културу и Српског ПЕН центра.

Побрао је све важније књижевне награде у Југославији, Србији и многе у свету.

У Русији је био један од најпопуларнијих савремених страних писаца, коме је овога лета у част рођендана постављена биста испред централне Московске библиотеке, уз највеће књижевнике света.

Као историчар српске књижевности од XVII до XIX века, био је стручњак за барок, класицизам и симболизам и оставио је за те периоде канонске универзитетске уџбенике.

Педесетак налова његових књига (према библиографији на Интернету), од прве песничке збирке “Палимпсести” из 1967. године до последњег романа “Вештачки младеж”, објављеног ове године, имају преко 80 превода на тридесетак језика широм света.

У више наврата књижевна јавност из неких европских земаља, САД, Израела, Бразила предлагала га је за Нобелову награду.

Славу у земљи и свету донео му је 1984. године роман-лексикон у 100.000 речи “Хазарски речник”, који су критичари и публика дочекали са одушевљењем и прогласили аутора за предводника европске постмодерне.
Continue reading →