На месту где тролејбус број 22 „савија” на Лекином брду, тачно преко пута почетне станице, поглед вам се може случајно срести са дрским очима Роберта де Нира.
Перфектан портрет великог глумца из млађих дана урађен је као графит и потписан именом Дерокс. Сличних ауторских дела пун је овај београдски кварт. На истрошеним тарабама и похабаним фасадама нижу се Мики Рурки, Боб Марли, Џим Морисон, Марадона, Дража (…) и многа друга, већини непозната, али изражајна лица.
Многи од њих испод површине крију и по неколико префарбаних претходника. Уличној поставци се диве комшије, случајни пролазници, а понекад је посећују и екскурзије ђака који се уче уметничком занату. Ова галерија је, наиме, јединствена у свету.
Једно тело
Иза овог необичног подухвата стоји један апсолвент Факултета примењених уметности са одсека зидно сликарство, његов најближи друг из детињства, такорећи алтер его, један задужен да „чува леђа“, један инспиратор и наручилац ликова, гомила искрених подржавалаца и сви становници Пашиног и Лекиног брда, некадашњи и садашњи. Сви они су “једно тело”, и свако на свој начин доприноси креацији.
За настанак овог обимног графити опуса првенствено је заслужан дух краја, објашњава директни “извршитељ”, двадесетчетворогодишњи Дерокс, који баш из разлога колективности инсистира на псеудониму.
“Овде су некада биле Пашића парцеле и насељавали су их ’опасни’ ликови. Они су део куће рентирали студентима из унутрашњости и по цео дан “блејали” на улици. Правили су једни другима зврчке, никако злобне, већ добронамерне”, прича Дерокс. Обичај уличног дружења се гаји од тих дана с почетка XX века и преноси се на млађе генерације.
