Тема — Људи

ИМПЕРИЈА Жељка Ражнатовића Аркана се за десет година распала. Пословно царство се урушило. Гарда одавно не маршира. Само ретки пријатељи су остали. Заштитници из Државне безбедности и врха државе су нестали. Цеца је затварана и још под истрагом због неких послова које је наследила. Деца пливају у пословним водама широм света, а ФК Обилић је са шампионских стаза склизнуо у четврту лигу.
Нико није веровао да ће богатство Жељка Ражнатовића нестати и пре него што су утихнули смртоносни хици, које је у њега, у 17.05, 15. јануара 2000. године у хотелу „Интерконтинентал“, испалио Добросав Гаврић. Још чврсто стоји само „командант Аркан“, надимак иза којег се крио буран живот београдског жестоког момка, кога се данас, десет година после убиства, са сетом само малобројни сећају.
Почетак деведесетих година значио је и почетак стицања великог богатства. Кандидатуром за посланика у Скупштини почела је да се шири фама о његовом богатству које је процењивано на више десетина милиона марака. Никада није желео да каже колико новца има, већ је стално говорио да пословним партнерима дугује стотине хиљада марака.

[Прочитај цео чланак →]

Велики мурал са портретима двојице селектора Радомира Антића и Душана Дуде Ивковића на фасади радње у Јужном булевару већ неколико дана одушевљава пролазнике. Аутор Милан Милосављевић познатији као „Дерокс” заједно са друговима из краја сасвим спонтано је улепшао поглед из заједничке кафане преко пута и тако станаре Лекиног брда учинио поносним.

[Прочитај цео чланак →]

Ево како је Душко Радовић мислио о зими….

„Иде зима и све што иде уз зиму. Кад напунимо марамице, ништа нам неће остати у глави“.

„У рано београдско јутро, кад су улице још празне и пусте, немате са ким да поделите јутарњи мраз. Свих осам степени испод нуле као пси лају и реже само на вас“.

„Не знам како вас греју овог јутра, али треба разумети и те људе из топлана: кад помисле кога све треба да греју, не ради им се. Просветни радници им муче децу, код лекара никако да додју на ред, трговци их деру, милиционери им узимају меру. А због једног или два честита човека не вреди палити толику ватру“.

„Многи делови града остаће данас и ових дана без струје. Медјутим, Електродистрибуција ће монтирати батеријске струјомере, тако да ће бар они радити без прекида“.

„Сунца нема. Оно, изгледа, чека лимун, кога такодје нема“.

„Мени је тата купио снег уместо зимског капута“.

„Температура у Београду је испод сваке нуле“.

„Снег још пада, мада му је речено да неће падати“.

„Хладно је. Данас ће размишљати и они којима то никада није падало на памет“.

„На град се претворио у велику чекаоницу. Сви чекамо лепше дане…“