Да су кафане и даље непресушан извор генијалних идеја, па чак и кад је њихова реализација у потпуности савремена помоћу разнобојних спрејева и зида, говори и прича десетак другара са Лекиног брда.
- Од како нам је пријатељ отворио кафану коју по њему од милоште зовемо „Код Бокице” готово да и не излазимо из ње. Играмо пикадо, стони фудбал, причамо о девојкама, животу и утакмицама. Пошто сам велики фан фудбала и баскета, а прошле године нас је напокон кренуло у тим спортовима, пре месец дана сам предложио друговима да направимо портрете селектора Антића и Ивковића. Игром случаја, имао сам гомилу боја код себе, а комшија Дуда – механичар је таман свеже окречио фасаду преко пута кафане. Упознали смо и њега са идејом и неколико дана пре Нове године завршили графит – прича Милан Милосављевић „Дерокс” (24) који је дипломирао сликарстви на Академији примењених уметности.
Милан црта графите од 12 године и до сада је урадио више од сто мурала махом на Лекином брду. Упоредо са тим, отворио је четири самосталне изложбе својих слика. Међутим, није могао ни да замисли да ће баш овај графит имати толиког одјека.
- Многи честитају, распитају се ко је то урадио. Нацртао сам мурал чисто из љубави. Занимљиво да је требало у децембру да кренем у војку, међутим одложили су је због свињског грипа. Чак сам направио и испраћај са другарима, али све се поклопило да направимо тај мурал – смеје се Милан и додаје да је тих неколико дана и суво време било на њиховој страни.
Таленат за сликање наследио је од оца који је дипломирани вајар, а волео би да предаје ликовно у школи. Кад је реч о шансама орлова на предстојећем Мундијалу Милан има само једну жељу.
- Иако ћу као и сви навијачи пред почетак првенства имати сулуде амбиције и желети титулу, задовољио би се пре свега победом у првом мечу над Ганом и проласком у други круг. За даље ћемо да видимо – нада се Милан.

Овај чланак смо прузели из блица иако је у плану интервју са нашим комшијом Дероксом, ако желите да му поставите неко питање оставите коментар и ми ћемо то учинити за вас.

Професионални глумци ће кроз песму и игру објаснити деци зашто је важно да науче да одвајају отпад, шта подразумева рециклажа и какву корист од ње имамо. Представе ће бити интерактивног карактера и омогућиће да деца кроз практичне примере стекну нова знања. Предвиђено је да ученици заједно с аниматорима скупљају отпад и одлажу га у унапред припремљене контејнере за сепарацију како би исто то примењивали у својим кућама и зградама.
Акција ће обухватити све школе на територији Београда, а планирано је да траје током две школске године. Сваке недеље ће бити организовано по једно предавање, а распоред школа ће бити такав да се смењују школе с различитих градских општина. Верујемо да ће школе и родитељи препознати значај ове акције и да ћемо на крају читаве кампање имати видљиве резултате који ће подразумевати већи степен знања о потреби очувања околине.

Радост Европе

И ове године, 34. пут у Београду, ће се од 1. до 5. октобра 2009. године одрзати традиционална деција манифестација “Радост европе” уз учешће деце из 20 земаља Европе и Кине.
Тих дана деца европе показаће своја умећа, игром и песмом представити културу своје земље и упознати се са својим вршњацима из Београда, у чијим породицама ће бити и смештени. Посебну вредност манифестације чини несебично ангажовање многих организација и институција, породица и појединаца у стварању атмосвере добродошлице најмлађим становницима нашег континента.

У различитим програмима манифестације очекује се свакодневно учешце око хиљаду деце. Планирано је да програмски сегменти манифестације буду реализовани као спектакли на отвореном, сто би подразумевало карневал кроз Кнез Михајлову улицу, концерт “Сусрети пријатељства” на Тргу Републике и перформансе на Ади Циганлији, Круна манифестације “Радост Европе” је гала концерт, који ће бити одржан 4. октобра у “Сава центру”. Велики завршни концерт пратиће неколико хиљада малишана у дворани и милиони гледалаца у директном телевизијском преносу.

Основни програмски сегменти манифестације су:

1. Карневал – свечани дефиле учесника манифестације од
Калемегдана до Трга Републике, а у случају кише
у Центру за културу и спорт Шумице.

2, Изложба 11. Медјународног ликовног конкурса Радост
Европе – Речник пријатељства

3. Сусрети пријатељства – целодневни концерти на отвореној сцени
на Тргу Републике

4. Полудневни забавно-рекреативни програм на Ади Циганлији
за све учеснике манифестације и осталу публику

5. Гала концерт у Сава центру

Пред око 3.000 гледалаца, уз музику оркестра Мамбо стар, парови подељени у пет старосних категорија надметали су се у 10 дисциплина: пет латиноамеричких и пет стандардних плесова. Убедљиво највећи утисак на публику оставиле су брзе игре и хаљине плесачица током ча-ча-чаа, румбе, самбе и осталих латино игара.

Трофеј Београда, по којем је назван овај међународни турнир, и ове године остао је у нашем граду, пошто су у категорији старијих омладинаца победили Бојан Лазарески и Соња Илић.

Они су одбранили титулу од прошле године и тако задржали трофеј код нас, јер се он додељује само у овој категорији – објаснили су нам организатори из плесног клуба “Беоденс”. Седамнаестогодишњи Вукашин Првуловић, који се са својом партнерком Вањом Васиљевић освојио прво место у комбинацијама десет плесова на државном првенству, рекао је да је на овогодишњем такмичењу учествовао велики број светских првака, а оцењивало их је 20 реномираних судија из 16 земаља света, што је приредбу подигло на много виши ниво.

Ово највеће интернационално такмичење у спортском плесу код нас Међународна федерација спортског плеса уврстила га је у календар престижних међународних такмичења, а из истог разлога и Министарство омладине и спорта уврстило га је у такмичења од значаја за Републику.

Свечано отварање такмичења уз дефиле учесника биће у суботу 26. септембра у 20 часова, а затварање у недељу 27. септембра у 22 часа. Цена дневне карте је 600 динара, односно 1000 динара за оба дана.

Нови чланови примају се за: дечји фолклорни ансамбл ( од 7 година ), омладински фолклорни ансамбл, народни оркестар -за све инструменте, тамбурашки оркестар и групу певача.

Заинтересовани за учење фолклорних игара могу се, након недеље 20-ог септембра, пријавити и сваког уторка и четвртка у 20 часова, у просторијама Центра.
Додатне информације могу се добити путем броја телефона: 063/7868-113.

А захвљујући екипи Брус Ли је стварно са нама…

Проблеми на видику: геј-комуна хоће своју параду, а ревносни грађани би да их поломе од батина. И после кажу да је само политичка сцена извор забаве у Србији.

Ох, живот је тако тежак, посебно мени и читаоцу који је, као и ја, стално вољан да се уживљава у друге и покушава да их схвати: шта је теже, да се унесемо у улогу мушкарца коме ништа не значи, како да кажем, култ добре дојке, или у улогу убице из чиста мира? Тја, покушајмо.

„Нећу да ми дете буде педер!”, острашћено кличе врли будући тата тражећи да га сви подржимо и кренемо у батинање.
Симпатично и симптоматично треба да саосећам са човеком који отворено признаје да ће неко други његовом сину да буде већи ауторитет него он, приде резонујући да дете не може да чује за гејове ако побијемо све локалне. Ако је циљ што дуже спречавање детета да дозна да они постоје, врлом ћалету би корисније било да пребије телевизор.

Хм, па зашто он то не чини? Зато што је, гле малера, његов прави циљ да бије нешто живо. Али рекоше му да закон не гледа благонаклоно на то.

Но, он је, благо си га њему, онда начуо нешто о томе да тај порив постаје легалан ако се сакријеш иза било које речи која у глави медиокритетлија звучи моћно, рецимо, узмеш па кажеш: „Ја, молићу лепо, не тучем људе зато што сам силеџијско неписмено говедо које нема друга посла, срам вас било што сте то и помислили! Ја тучем људе због. хм… да због отаџбине! Због будућности!

Због… која још велика реч постоји? Због оториноларингологије… хм, не, то је дугачко, не велико…”
На другој страни, назад на наше уживљавање у друге људе, уопште не разумем ни гејове. Једном приликом, упознао сам једног; одмах ми је прошло кроз главу: „Човече, он се не пали на груди оне тамо цуре!” (океј, помислио сам на другу реч, али новине држе до пристојности). Ништа, седело се у неком друштву и најнормалније ћаскало, али сваки пут кад ми се обрати, ја… тја, трудим се да водим обичан разговор, али ми се стално у глави пали „он не гледа у с…” лампица.

Поведе се нека дискусија на сасвим стоту тему, човек даје паметне аргументе, али како зине, мени сине: „Да, паметан дечко… ух, али чооовече, он не гледа у с…” Онда помислим: „Па добро, њему тако одговара”, али одмах затим: „Ух, ја бих скапао!” И тако ти ја схватим да суштински ту појаву – не схватам. Само, знаш шта?

Следећег дана нисам размишљао о томе, нити ми је пало на памет да га треба убити. Уосталом, математика каже да, захваљујући њима, више жена остаје нама, молим лепо. А да човек данима седи и планира тучу или убиство геја, то може само крволок који, приде, савршено не зна шта ће са собом. Плус, не би им се допало Фројдово мишљење о томе ко су заправо људи који опсесивно размишљају о гејовима и мрзе их на сав глас.
Него, зашто геј-популација жели параду? Нико од нас не може да појми како изгледа целог живота крити своја опредељења. Ето, ја сам од своје жене доста дуго крио да обожавам фигурице „трансформерса”, али сам на крају крикнуо: „Аман, ту је свадба, ту је војска, ту је дипломирање, па морам некако да се борим против толиког налета зрелости и озбиљности!”, и отрчао да их купим.

А да ти читавог живота кријеш нешто много веће и важније, како је тек тим људима? Добро, дакле, то је мука. Сви хоћемо да се ратосиљамо мука. Али, зашто неки то чине на начин који ће само да им нашкоди? Да би будући гејови могли да шетају загрљени по Калишу? Племенито, али узалудно.
Оно што друштво њима чини јесте садизам, али њихове идеје борбе против тога не померају се даље од мазохизма. Немам појма шта би требало да раде, али парадама неће постићи ама баш ништа.
Све у свему, „ал је леп овај свет, овде битанга, онде геј”, а са стране, сви ми остали који се чешкамо по глави и не разумемо ни једне ни друге.

Марчело, ПОЛИТИКА online

Имамо част да Вам представимо једну интересантну рубрику „Упознајте комшију“. Циљ нам је да приближимо комшијама људе вредне пажње који живе или су живели на Лекином брду. Не верујем да смо могли боље да почнемо, него што то чинимо, представљањем једног од наших најпознатијих пијаниста, професора, господина Дејана Синадиновића.

Дејан Синадиновић спада у групу најзначајнијих српских пијаниста. Студирао је на Факултету музичке уметности у Београду и Конзерваторијуму “П. И. Чајковски” у Москви. Добитник је неколико важних признања у земљи и иностранству. Наступао је у познатим дворанама као што су Велика сала конзерваторијума “П. И. Чајковски” у Москви, “Сезар Франк” у Паризу, “Глазунов” у Ст. Петерсбургу, “Дворжак” у прашком “Рудолфинуму”, као и у студију “Ернест-Ансермет” Швајцарског радија у Женеви. На Факултету музичке уметности ради као редовни професор. Председник је Европске асоцијације клавирских педагога и члан “Савета за ново мишљење” које је у Србији 2005 године основао Едвард де Боно. Одржао је низ запажених предавања и мајсторских радионица на конзерваторијуму “Римски Корсаков” у Петрограду, у Хеиделбергу и многим другим градовима у Европи и Србији.

Лекино брдо: Како бисте објаснили петогодишнајку чиме се бавите?

У нашој земљи би петогодишњак би сасвим извесно, лакше разумео професију концертног пијанисте него већина просечних Срба који уметничку музику нужно слуша искључиво о данима жалости. Једном је поштар, вероватно понукан оном “ко пева, зло не мисли”, закључио да сам сигурно изванредно срећан човек, чим свирам клавир по цео дан! Да бих спречио неспоразуме (нисам пијаница већ пијаниста), пре извесног времена сам одлучио да се искључиво представљам као професор Универзитета. Тако су неки, док сам радио као продекан Факултета музичке уметности, веровали да сам некакав лекар па су ме са додатним уважавањем поздрављали (ко зна, можда ће им баш тај продекан некада, злу не требало, затребати!)

А шта бисте одговорили комшији на исто питање?

Моје драге комшије знају да се бавим у данашње време ретком професијом која не може донети несрећу већ само уживање и духовно уздизање које је, по мени преко потребно нашем народу.

Које школе и да ли сте (основну – средњу) завршили на Лекином брду?

Због распореда часова у музичкој школи, похађао сам основну школу “Светозар Марковић” на Неимару. Студирао сам у Београду и Москви – на чувеном конзерваторијуму “Чајковски”. Моје ћерке иду у школу “Доситеј Обрадовић” која се раније звала “Максим Горки”.

У којој улици живите или у ком крају Лекиног брда? Чланови Ваше породице су…

Још је мој деда почетком прошлог века сазидао прелепу породичну кућу на плацу у Дебарској улици. Кућу смо временом надограђивали и у њу сви улагали. Имамо дивно двориште које је својеврсна фортификација у односу на нашу, понекад суморну свакодневицу. У дворишту често организујемо породичне ручкове, распаљује се роштиљ, а деци преко лета пунимо базен.Нико из моје фамилије није уметник. Деда и отац су грађевинари-неимари а мајка економиста. Који пут се запитам: да ли је могућно да сам упио сав таленат за уметност из свог генолошког корена?

Зашто је Лекино брдо лепо место за живот?

Лекино брдо је крај у којем су људи умели да живе тихим и паметним животима. У нашем крају се човек није одродио од самог себе – задржао је смисао за лепо у архитектури, животним навикама као и баштованству. Кућице у нашем крају поседују необичну лепоту и функционалност потребну правом градском домаћину, оне су грађене да задовоље потребу за унутрашњим миром и животном хармонијом. Комшијски односи су за нас стога, веома важни. Лекино брдо видим као рај у центру града!

Лекино брдо је лепо место за живот јер се у кући у којој живим могу грејати на дрва која ложим у прелепој белој каљевој пећи која на својој богатој круни има главе анђела који дувају на све четири стране света. Не бих могао да се одрекнем те дивне топлоте и мириса дрвета уз свеже скувану кафу изјутра. То је за мене неопходан предуслов за добар почетак дана!

Због честих путовања сам имао прилике да видим неке од најлепших градова на свету. Без обзира на све, Лекино брдо је за мене најудобније место за живот, у правом смислу те речи. Носталгију сам наследио од оца који никада није могао да замисли да се на дуже време одвоји од краја у којем је одрастао. У тој врсти сентименталности проналазим необично снажну покретачку енергију.

Пре извесног времена сам купио веома интересантну студију Дубравке Стојановић о Београду с почетка прошлог века. У књизи “Калдрма и асфалт” дата је анализа неких, сада већ традиционалних комуналних, политичких и социјалних обичаја у Београду. Из ове књиге се види да се Београд кроз историју, у многим случајима дуготрајно али неуспешно упињао да досегне одлике развијених центара. Сваки корак унапред био је праћен беспоштедном и пречесто бесмисленом расправом завађених политичких странака. Становници Лекиног брда нису трошили енергију на јалове свађе већ су унапређивали оно што се могло унапредити – односе међу људима и уређење, често бајковитих места за живот.

Да ли сте читали „Кад су цветале тикве“?

Неколико десетина пута. Ово дело сматрам обавезном литературом!

Шта је нестало / шта фали насељу?

У одређеним деловима Лекиног брда убрзано нестају стари призори, куће и кућерци, прелепе ограде, капије и капиџици. Замењују их мање или више беспрекорни коцкасти хабитати са маленим становима који као да се противе животној поетици становника Лекиног брда. Долазе нам нове комшије које често не желе да усвоје обичаје краја у који су се населили већ инсистирају да их њихове нове комшије прихвате са свим квалитетима и манама које их красе. Недостаје нам архива фотоградија Лекиног брда која би нам помогла да замислимо како је наш крај изгледао у прошлости. Свест о томе како је изгледало Лекино брдо, може нам помоћи у планирању његове урбанистичке будућности. Било би лепо да наш крај макар у једном свом делу задржи дух прошлих времена.

Како сте сазнали за портал Лекинобрдо.цом?

Видео сам рекламу за ваш (и наш) фантастичан портал на Фацебоок-у.

Где можемо наћи списак Ваших будућих наступа?

http://www.sinadin.com/calendar

Пишете блог? Интернет је ___. (допуните Вашим ставом, мишљу,…)

Блог пишем већ доста дуго; то је пре бележница мисли којој могу приступити са било ког места у свету него Блог препун занимљивих садржаја за широк круг читалаца. Не умем да замислим живот без Интернета. Он је постао саставни део мог живота.

Коју музику, поред класичне, волите? Препоручите нам једног модерног композитора за кога нисмо чули.
Због професионалне деформације не слушам често уметничку музику. Волим да слушам стару музику из епохе ренесансе и барока као и авангардну музику савременика. Дела класичне и романтичне литературе искључиво свирам. Слушам Цолдплаy, Кеане, Тхе Цоуртеенерс, Тхе Гуттер Тwинс, Блоод Ред Схоес, Спаркс, Тхе Блацк Гхостс, Цазалс, Еллиот Минор, Тхе А.К.А.С (Аре Еверywхере). Такође волим аутентични румунски фолклор који свирају Фулгерица & Тхе Махала Гипсиес и Тараф де Хаидукс. Препоручујем за слушање музику Софије Губајдулине и нашег Зорана Ерића.

Где сте наступали последња три пута?

Од последња три солистичка концерта, два су имала хуманитарни карактер. Последњи пут сам свирао у Женеви, а у Београду и Аугсбургу сам приредио хуманитарне концерте за незбринуту децу Београда на којима је скупљено 7000 еура.

Где сте најбоље дочекани?

Најтоплије ме прима публика у Хајделбергу у Немачкој. Тамо постоји група ентузијаста који редовно прате све моје наступе у овом граду.

Ваш највећи професионални успех је…

За највећи професионални успех сматрам то што као уметник никада никога нисам морао да питам или молим за услугу. Врата су ми се у животу сама отварала и то сматрам великом привилегијом.

Порука комшијама:

Лекино брдо чувајмо као засебну јединицу у оквиру државе у којој живимо. Имамо разлога да се поносимо нашим крајем. Обавезни само да га очувамо колико смо у могућности. Помозимо новодосељеним комшијама да разумеју добре обичаје Лекиног брда!

Захваљујемо се господину Синадиновићу на извдвојеном времену и на дивним одговорима. Читаоце упућујемо на Дејанову личну презентацију Дејан Синадиновић, са које смо и ми преузели биографију.

На крају послушајмо заједно Мориса Равела, Алборада дел Грациосо.

• калиграфије – лепог писања коју це водити проф, Нирјаба Нартиновиц, дипл.сликар-графицар
• модерног и латино америцког плеса лоју це водити струцњаци плесне сколе ЛОРД прваци Србије у модерном плесу.

Програм за време летњег сколског распуста 2009.године Организација Пријатељи деце опстине Вождовац организује уз помоц Градске управе – Секретаријата за спорт и омладину.

Заинтересована деца и њихови родитељи могу да пријаве своје уцесце и да добију сва потребна обавестења на телефоне 011 383 75 56 Центра Шумице и 244 54 38 Пријатеља деце општине Вождовац.
Пријатељи деце опстине Вождовац 11000 Београд – Устаничка 53
тел/ 011 244 54 38, моб. 063 89 94 810
Е-маил: pdvozd@gmail