Тема — Историја

Већина дискотека ових дана прославља свој 50. рођендан. На изненађење многих, први диско клуб није отворен ни у Њујорку, ни у Лондону, већ у немачком Ахену.

Све је почело 1959. године када је власнику бара „Скоч Клаб“ синула идеја да скупе бендове, који су свирали уживо, замени Клаусом Квиринијем, који је добио задатак да забавља госте пуштајући музику са грамофонских плоча.
„Ту ноћ сам први пут попио виски, имао сам 19 година и према тадашњем закону још нисам био пунолетан. Стао сам иза грамофона и најавио прву песму речима: ‘Даме и господо, молим заврните ваше ногавице. Следи песма ‘Доћи ће брод’ Лале Андерсон“, изјавио је Квирини за немачки државни радио „Дојче веле“.
Клаус Квирини је тако пробио лед и постао први диск џокеј на свету. Добио је назив ДЈ Хајнрих. Успех из Ахена брзо се прочуо и проширио и на друге земље и крајеве света.

[Прочитај цео чланак →]

Ослободиоци Београда

Србија у уторак, 20. октобра, слави 65. годишњицу ослобођења Београда у Другом светском рату, а прославу ће увеличати присуство делегације државног врха Русије, коју предводи председник Димитриј Медведев.

Посета руског председника планирана је за тај велики јубилеј будући да су офанзиву за ослобођење Београда заједно водиле Народно -ослободилачка Војске Југославије (НОВЈ) и совјетска Црвена армија.

Београдска операција, представља једну од највећих и најзначајнијих битака на Балкану у Другом светском рату; а вођена је од 11. до 22. октобра 1944. године и у њој је погинуло 20.000 људи.

[Прочитај цео чланак →]

Док смо били део Европе и света имали смо такав и третман, чак и за организацију трка Формуле 1, а сада и сама помисао да би се на београдским улицама, у својим болидима, могли појавити и такви асови, као што су Алонсо, Шумахер или Барикело делује као чиста научна фантастика. Уместо Формулом 1 Београд се ових дана бавио организацијом геј параде, па је ваљда због тога потпуно незапажено прошао јубилеј – 70 година од прве трке за титулу европског првака у Формули 1, одржане 3. септембра, далеке 1939. године око Калемегдана.
У тој сада већ легендарној трци су учествовали бројни домаћи и страни аутомобилски асови, међу којима и „летећи Италијан“ Тацио Нуволари, „вечити други“ Манфред фон Браухич, „освајач женских срца“ Херман Милер, као и Херман Ланг, који је тога дана бранио титулу првака Европе и света. Једном речју сама светска тркачка елита. Отприлике као када би у нашу земљу данас на трке дошли Батон, Барикело, Хамилтон, Раиконен и други познати возачи Формуле 1. Југославија је имала тада и свог представника – Бошка Миленковића.
[Прочитај цео чланак →]