Оно што друштво чини геј популацији јесте садизам, али њихове идеје борбе против тога не померају се даље од мазохизма. Немам појма шта би требало да раде, али парадама неће постићи ама баш ништа

Проблеми на видику: геј-комуна хоће своју параду, а ревносни грађани би да их поломе од батина. И после кажу да је само политичка сцена извор забаве у Србији.

Ох, живот је тако тежак, посебно мени и читаоцу који је, као и ја, стално вољан да се уживљава у друге и покушава да их схвати: шта је теже, да се унесемо у улогу мушкарца коме ништа не значи, како да кажем, култ добре дојке, или у улогу убице из чиста мира? Тја, покушајмо.

„Нећу да ми дете буде педер!”, острашћено кличе врли будући тата тражећи да га сви подржимо и кренемо у батинање.
Симпатично и симптоматично треба да саосећам са човеком који отворено признаје да ће неко други његовом сину да буде већи ауторитет него он, приде резонујући да дете не може да чује за гејове ако побијемо све локалне. Ако је циљ што дуже спречавање детета да дозна да они постоје, врлом ћалету би корисније било да пребије телевизор.

Хм, па зашто он то не чини? Зато што је, гле малера, његов прави циљ да бије нешто живо. Али рекоше му да закон не гледа благонаклоно на то.

Но, он је, благо си га њему, онда начуо нешто о томе да тај порив постаје легалан ако се сакријеш иза било које речи која у глави медиокритетлија звучи моћно, рецимо, узмеш па кажеш: „Ја, молићу лепо, не тучем људе зато што сам силеџијско неписмено говедо које нема друга посла, срам вас било што сте то и помислили! Ја тучем људе због. хм… да због отаџбине! Због будућности!

Continue reading →