Већина дискотека ових дана прославља свој 50. рођендан. На изненађење многих, први диско клуб није отворен ни у Њујорку, ни у Лондону, већ у немачком Ахену.
Све је почело 1959. године када је власнику бара “Скоч Клаб” синула идеја да скупе бендове, који су свирали уживо, замени Клаусом Квиринијем, који је добио задатак да забавља госте пуштајући музику са грамофонских плоча.
“Ту ноћ сам први пут попио виски, имао сам 19 година и према тадашњем закону још нисам био пунолетан. Стао сам иза грамофона и најавио прву песму речима: ‘Даме и господо, молим заврните ваше ногавице. Следи песма ‘Доћи ће брод’ Лале Андерсон”, изјавио је Квирини за немачки државни радио “Дојче веле”.
Клаус Квирини је тако пробио лед и постао први диск џокеј на свету. Добио је назив ДЈ Хајнрих. Успех из Ахена брзо се прочуо и проширио и на друге земље и крајеве света.
У шездесетим годинама многи власници барова и кафића запошљавају диск џокеје, а дискотеке међу младима постају све популарније. Млади плешу уз рок музику омиљених бендова – Битлса и Ролинг Стонса. Током седамдесетих, визуелне моменте у дискотекама употпуњују велике украсне кугле и светла у бојама, а мења се и музички правац.
Рок замењује диско музика по узору на хитове групе Бони М. Дискотеке се развијају у оазе за склапање мушко-женских контаката. Те деценије, најпознатија дискотека на свету постаје “Студио 54″ у Њујорку, симбол легендарних забава за амерички и светски џет сет, место срамних испада познатих, услед претеране конзумације дроге и алкохола.
У осамдесетим годинама, светске дискотеке је преплавила музика немачких певача и бендова попут Модерн Токинга, Нене и Скорпионса. Наредне деценије дискотекама доминира техно музика, док се данас може пронаћи понешто се за свачији укус. Дискотеке данас садрже више плесних подијума са различитим музичким правцима.
Током протеклих 50 година, у дискотекама су се мењали музички правци и диск џокеји, а сврха им је, дефинитивно, и данас остала иста – упознавање.
Прва дискотека на Балкану отворена је 1967. године у Београду и носила је помало необичан назив “Код Лазе Шећера”. Држао ју је Лазар Шећеровић, али је због сталних жалби станара суседних зграда убрзо заворена, да би потом био отворен диско клуб у Дому омладине.