Број становника у престоници расте, али не захваљујући бебама већ особама досељеним из унутрашњости. – Даље ширење града било би науштрб остатка земље, сматрају урбанисти
Склоност Београђана да се похвале познаницима из других места и иностранства како је њихов град израстао у двомилионску, чак 
тромилионску метрополу, ако је судити према подацима градског Завода за информатику и статистику, није основана. Главни град Србије, према последњем попису из 2002. године, има 1,63 милиона становника, док процене завода указују да је тај број до почетка 2009. „скочио” на 1,73 милиона. Стручњаци градске управе који су израдили нацрт Стратегије развоја Београда израчунали су да ће престоница до 2011, када ће становништво поново бити пописано, имати „тричавих” 63.000 житеља више. Премда је Б на папиру далеко од двомилионског гиганта, Београд у крило својих улица, зграда, лифтова, чекаоница и башта ресторана заиста прима овај број људи. Разлог за то треба потражити у чињеници да нису сви који чекају на престоничким семафорима, аутобуским станицама у ходницима здравствених и високошколских установа – његови житељи. Становник Београда, према методологији завода, сматра се свако ко у престоници има пребивалиште.
У главном граду годишње се роди 4.000 особа мање него што их умре и Београд наставља да расте. Овај податак наводи на два закључка: први сведочи да „изворни” Београђани заправо одумиру, а други да град „опстаје” и развија се захваљујући онима који у њега долазе из унутрашњости.
– Сваке године у престоницу се досели између 16.000 и 25.000 становника што ствара позитиван механички прираштај. Рођени Београђани су у просеку веома стари, они млађи касно ступају у брак, а Београђанке су све старије прворотке – каже Радмила Вићентијевић из Завода за информатику и статистику.
Највећи број „нових” Београђана су избегле и расељене особе које су у последњих 10 година „добиле адресу”, али и они који су „трбухом за крухом” кренули пут престонице. У главни град Србије, додаје Вићентијевићева, због школовања, лечења, послова и посета свакодневно долази и 60.000 људи који у њему не живе.
– Прогнозе кажу да број становника Београда неће убрзо толико порасти да пређе два милиона. То се не може десити до 2021. године – истиче Вићентијевићева.
Ни урбанисти који тврде да Београд има огроман потенцијал за ширење не прижељкују повећање становништва јер би његов неумерени раст, сматра Миоград Ференчак, одговорни урбаниста за израду Генералног плана 2003. године, значио осиромашење других делова Србије.
– Београд је и сада превелик за државу у којој је главни урбани центар. Он практично нема природне границе за раст и у будућности би могао да прими нове милионе становника али добра држава тражи више од једног града какав је Београд. Није решење улагати у њега на рачун других српских центара – истиче Ференчак.
За разлику од градова у унутрашњости, Београд је у последњих двадесетак година најбрже променио лице. У старом језгру углавном ничу пословне зграде, стамбени простори мењају намену, а приземне трошне куће уступиле су место стамбеним вишеспратницама. Слободно земљиште на ободима града и даље је интересантно за изградњу али за разлику од осамдесетих година 20. века када су плански ницала велика насеља данас се зидају куће па уводи канализација, праве саобраћајнице…
– Град је порастао као такозвана мрља мастила без стратегијски планских захвата. Да би биле задовољене потребе садашњих житеља престонице неопходно је решити бројне проблеме. Пре свега, санирати канализацију на периферији и завршити започете пројекта попут обилазнице, унутрашњег магистралног полупрстена, Прокопа, подићи нове мостове, паркове – сматра Ференчак.
М. Луковић – Д. Мучибабић