Огромна пољана од око 15.000 квадратних метара, која се протеже све до пијаце у насељу Браће Јерковић прекривена је травом и коровом. Готово 90 одсто ове површине, величине два фудбалска терена обрасло је веома опасним коровом – амброзијом. Екипа градског “Зеленила”, регрутована да се бори са овим алергеном, у уторак је на овој, али и на јошдесетак локација, запрашивала амброзију хербицидом.

Већ трећу годину заредом град организује систематско уништавање амброзије, за шта је ове године из касе издвојено око 12 милиона динара. Према речима Весне Јовић, инжењера у служби за заштиту и екологију при “Зеленилу Београд”, која координише тимом за хемијско третирање амброзије, биљке које су радници попрскали, већ за петнаестак дана ће се потпуно сасушити.

- Поента целе акције је да се коров сузбије пре цветања, да се не би појавио полен који многим суграђанима ствара муке, али и, што је најважније, да се не појави ново семе – каже Весна Јовић. – Семе амброзије може да клија и до четири деценије. Може да годинама буде мирно, па да се пробуди. Зато овим акцијама покушавамао да смањимо количине новог семена.

Према њеном мишљењу, најефикасније је сузбијати прскањем хербицидом, али се, осим тога, још ради и чупање и кошење амброзије. Тимови “Зеленила” и овог лета обилазе око 150 локација у граду на којим расте амброзија. Стручњаци Института за хербициде одлучују какав ће се третман радити. Хемијски третман се ради ако су веће површине захваћене амброзијом, а кошење, углавном, на ударним локацијама у граду, које су поред сређених парцела. Чупање је једино могуће у окућницама, што се препоручује власницима дворишта.

Четворочлана екипа се, после Јерковића, преселила у Улицу Боривоја Станковића, где је попрскана мања површина, а затим на Бањицу, код окретнице тролејбуса. Поред стазе и иза аутобуске станице, преко пута редова солитера, расте амброзија. Док је радници прскају, прилази старији господин и пита да ли би могли да сврате и код њега кући, и испрскају амбрзују у његовом дворишту.

- Ако би ми дали налог да прскам у вашем атару, дошли бисмо – шали се Весна. – Суштински, свако би требало да среди своје двориште и уз све ове активности, за још неколико година имаћемо неупоредиво бољу слику. Већ сада се виде ефекти.

ЛОКАЦИЈЕ

Стручњаци “Зеленила” свакодневно обилазе град и лоцирају места под амброзијом, а и суграђани сами пријављују. Према речима Весне Јовић, ових дана је завршен хемијски третман у Земуну, на Звездари, Палилули, Вождовцу, а ових дана се планира акција на Чукарици и Новом Београду.

САВЕТИ ЛЕКАРА

Медицински радници саветују да би особе алергичне на амброзију требало што мање времена да проводе у природи, да затварају прозоре ујутро и увече када је концентрација полена амброзије највиша. Требало би да се клоне окружења у коме расте узрочник алергије, да не гаје биљке, као што су брезе или украсне траве, да не косе траву у башти, а да у природу иду само кишним данима.